Sunday, December 16, 2012

I „slomljeno“ srce boli | Broken heart hurts

IAKO se sa izrazom „slomljeno srce“ najčešće srećemo u ljubavnim romanima i fimovima, kardiolozi tvrde da ovo stanje i zapravo postoji.

Naziva se još i stresna kardiomiopatija, a „okidač“ za nastanak bolesti su obično intenzivan stres, mnogo adrenalina, loša vest ili jači fizički i(li) emocionalni događaj. Kod većine obolelih od ovog sindroma javljaju se očaj i depresija.

Kako srce može da se „slomi“, o uzrocima, simptomima i lečenju ovog oboljenja razgovarali smo sa akademikom profesorom dr Svetomirom Stožinićem, internistom kardiologom iz Beograda.



- Sindrom slomljenog srca najslikovitije se objašnjava primerom naglo i(li) grubo prekinute snažne emotivne veze dvoje dotad povezanih ljubavlju. Rastanak uzrokuje jaku emotivnu traumu zbog prekida osećaja topline i blaženstva, pa umesto „ljubavne mešavine“ hormona blaženstva i sreće, dopamina i endorfina, organizam počinje da luči previše hormona stresa, adrenalina i kortizola, izazivajući više simptoma „slomljenog srca“.

Kao lonac pod pritiskom - Sindrom slomljenog srca prvi put su, 1991. godine, opisali japanski lekari - objašnjava akademik profesor dr Svetomir Stožinić.

- Nazvali su ga „takocubo kardiomiopatija“, po vrsti japanskog lonca u kome se kuva pod pritiskom, a na koji podseća na srce onih sa sindromom slomljenog srca. Danas se ovaj sindrom naziva „kardiomiopatija indukovana stresom“, ali je jednako misteriozan kao i pre dvadesetak godina.

Istraživači Univerziteta „Džon Hopkins“ dokazali su da velika tuga može da izazove tegobe slične srčanom udaru. To patološko stanje nazvali su stresnom kardiomiopatijom ili sindromom slomljenog srca, pripisujući ga naglom lučenju i „naletu“ adrenalina s kojim organizam ne može da se izbori.

Osim prekida ljubavne veze, ovaj sindrom mogu da izazovu smrt nekog bliskog, iznenadna nesreća, veliki strah i tuga. Ovakvi događaji najpre izazivaju emocionalne probleme, napetost i jak stres, koji postepeno vode do „sindroma slomljenog srca“.

- U nastalom sindromu srce nema fizioloških promena, ali u patološko-fiziološkom i kliničkom smislu javlja se niz simptoma - kaže dr Stožinić. - Patnja se ispoljava: bolom u grudima nalik onom kod angine pektoris ili infarkta srca, nepravilnim ritmom srca (najčešće aritmijama) koji, ponekad, može da se pretvori u malignu aritmiju i izazove akutni zastoj srca, poremećenim ritmom disanja. Ovi poremećaji potom izazivaju slabosti, najčešće vrtoglavicu, nesvesticu, psihičku napetost, apatiju, subdepresiju, pa čak i depresiju.

Simptomi sindroma slomljenog srca obično su privremeni, ne zahtevaju posebno kardiološko lečenje, ali su briga bližnjih i pomoć psihologa i(li) psihijatra neophodni. Pokazalo se i da su antidepresivi i diuretici korisni u terapiji, pacijent se najčešće spontano oporavlja, a najbolji lek je zaborav traumatičnog događaja. Naučnici, međutim, još nisu objasnili zašto od sindroma slomljenog srca češće, i to čak devet do deset puta, obolevaju žene.

Via NOVOSTI

No comments: